Kačkavalj predstavlja vrstu tvrdog sira koji je pretrpeo proces brze mlečno kisele fermentacije. Proizvodi se od kravljeg ili ovčijeg mleka ili od mešavine ovčijeg mleka s nemasnim kravljim. Kačkavalj je mlečni proizvod koji se proizvodi pretežno na Balkanskom poluostrvu. Prvobitno se proizvodio samo od ovčijeg mleka.

Još tokom dalekog 18. veka francuzi su bili poznati po 839 vrsta ovog sira. U Francuskoj je tradicija da se vino pije uz kačkavalj visoke masnoće. Kao strasni ljubitelji kačkavalja, francuzi su na poslednjem mestu u slučaju infarkta miokarda.

Kačkavalj od kravljeg mleka se odlikuje intenzivnijom žutom bojom, meke konzistencije, niže masnoće i većeg sadržaja vode. Boja u unutrašnjosti kačkavalja treba da je ravnomerna, kremasto žuta. Konzistencija kačkavalja na 15-18 stepeni treba da je čvrsto elastična. Previše tvrda, trošna ili mekana konzistencija je pokazatelj nekvalitetnog kačkavalja. Miris i ukus su prijatni, karakteristični za zreo kačkavalj, bez drugačijih nijansi.

Tehonologija proizvodnje ovog proizvoda usavršavala se tokom vekova. Sama tehnologija kiseljenja sira i nakon toga prelivanje vrelom vodom i soljenje poznata je još od davnina, jer ovaj proces povećava njegovu trajnost.

Kačkavalj sadrži do 32% masnoće, 26% belančevina, 2,5 – 3,5% organskih soli. U sastav ulaze i vitamini A i B. Bogat je i kalcijumom – mikroelementom krajnje neophodnim za učvršćivanje koštanog sistema, zuba i kostiju. Najveća vrednost proizvoda je što belančevine koje sadrže, su rastvorljive i skoro potpuno (98, 5%) usvojive od strane organizma. Tvrdi kačkavalj je kaloričniji, 100 g sadrži 208-400 kcal. Prema hranljivosti kačkavalj nadmašuje sir jer sadrži oko 10% više suve materije, 5% više masnoće i 3-4% više belančevina. Ima niži sadržaj vode, što ga čini i trajnijim proizvodom.